Codex Suprasliensis


Maintained by: David J. Birnbaum (djbpitt@gmail.com) [Creative Commons BY-NC-SA 3.0 Unported License] Last modified: 2013-01-23T20:24:59+0000


< 047r >

  1. о҅ни съвлѣкошꙙ и҅ раꙁдѣлишꙙ риꙁꙑ· велꙿмі
    ἐκεῖνοι ἐξέδυσαν καὶ διεμερίσαντο τὰ ἱμάτια.
  2. о҄убо напсанѫ нашѫ хоулѫ· собоѭ҄ о҅стави-
    „Ἀνάγραπτον οὖν ἡμῶν κατηγορίαν δι' ἑαυτῶν ἀπαλεί-
  3. мъ· люта ѥ҅стъ ꙁима нъ сладъка порода·
    ψωμεν. Δριμὺς ὁ χειμών, ἀλλὰ γλυκὺς ὁ παράδεισος·
  4. болѣꙁньно съмрьꙁениѥ· нь҆ сласть҆нъ по-
    ἀλγεινὴ ἡ πῆξις, ἀλλ' ἡδεῖα ἡ ἀνά-
  5. кои· мало дожꙿдѣмъ· и҅ лоно а҅враа҅ма па-
    παυσις. Μικρὸν ἀναμείνωμεν καὶ ὁ κόλπος
  6. триа҅рха покрꙑѥтъ нꙑ· ѥ҅дноѭ҄ ношти-
    ἡμᾶς θάλψει τοῦ πατριάρχου. Μιᾶς νυκτὸς
  7. ѭ҄ вь҆сь҆ вѣкъ и҅ꙁмѣнимъ· сь҆жь҆жена бѫ-
    ὅλον αἰῶνα ἀνταλλαξώμεθα. Καυθή-
  8. ди нога· да въи҅нѫ сь҆ а҅гг҄елꙑ ликоуѥ҅тъ·
    τω ὁ ποῦς, ἵνα διηνεκῶς μετ' ἀγγέλων χορεύῃ·
  9. о҅тꙙта бѫди рѫка· да и҅матъ дръꙁнове-
    ἀπορρυήτω ἡ χείρ, ἵνα ἔχῃ παρρησί-
  10. ниѥ· къ владꙑцѣ въꙁдѣа҅ти сꙙ· коли-
    αν πρὸς τὸν δεσπότην ἐπαίρεσθαι. Πό-
  11. ко о҅тъ нашихъ о҅и҅мъ· на рати падошꙙ·
    σοι τῶν στρατιωτῶν τῶν ἡμετέρων επὶ παρατάξεως ἔπεσον,
  12. цр꙯оу тьлѣнь҆ноуо҄умоу приꙗ҅ꙁнь҆ хранꙙ-
    βασιλεῖ φθαρτῷ τὴν πίστιν φυλάττοντες;
  13. ште· мꙑ же ꙁа приꙗ҅ꙁнь҆ и҅стовааго цр꙯ѣ·
    Ἡμεῖς δὲ ὑπὲρ τῆς εἰς τὸν ἀληθινὸν βασιλέα πίστεως
  14. живота сего не прѣдамъ ли· колико ꙁъло-
    τὴν ζωὴν ταύτην οὐ προησόμεθα; Πόσοι τὸν τῶν κα-
  15. дѣи҅скѫ сьмрь҆ть҆ приѧ҅шꙙ· ѧ҅ти бꙑвъ-
    κούργων ὑπέστησαν θάνατον, ἁλόν-
  16. ше о҅ неправь҆дахъ· мꙑ же по правь҆дѣ не
    τες ἐπ' ἀδικήμασιν; Ἡμεῖς δὲ ὑπὲρ δικαιοσύνης
  17. сътрь҆пимъ ли· съ҆мрьти не о҄уклонимъ
    τὸν θάνατον οὐχ ὑποίσομεν; Μὴ ἐκκλίνωμεν,
  18. сꙙ ѡ҄ сь҆вои҅нꙑ· не дадимъ ꙁаждꙙ диꙗ҅-
    ὦ συστρατιώται, μὴ δῶμεν νῶτα τῷ δια-
  19. волови· пль҆ти сѫтъ не поштꙙдимъ·
    βόλῳ. Σάρκες εἰσί, μὴ φεισώμεθα·
  20. пон҄еже бо вь҆сѣко о҄умрѣти ѥ҅стъ· о҅умрѣ-
    ἐπειδὴ δεῖ πάντως ἀποθανεῖν, ἀποθάνω-
  21. мъ да о҅живемъ· да бѫдѫтъ жрь҆тва тѣ-
    μεν, ἵνα ζήσωμεν. Γενέσθω ἡ θυσία
  22. леса наша· прѣдъ тобоѭ҄ г꙯и· и҅ да приѧ҆-
    ἡμῶν ἐνώπιόν σου, κύριε, καὶ προσδεχθεί-
  23. ти бѫдемъ· ꙗ҅коже жрь҆тва жива благо-
    ημεν, ὡς θυσία ζῶσα, εὐ-
  24. приѧтъна тебѣ· стоудениѭ҄ сеѭ҄· вь҆се-
    άρεστός σοι, τῷ κρύει τούτῳ ὁλο-
  25. жегоми· добро приношениѥ· ново вь҆съ-
    καυστούμενοι, καλὴ ἡ προσφορά, καινὸν τὸ ὁλο-
  26. жежениѥ· не о҅гн҄емь҆ ни стоудениѭ҄ жь҆ре-
    καύτωμα οὐ διὰ πυρός, ἀλλὰ διὰ κρύους ὁλοκαρ-
  27. мо· Си словеса о҄утѣшьнаꙗ· подаваѭ҄-
    πούμενον”. Τούτους τοὺς παρακλητικοὺς ἐνδιδόν-
  28. ште дроугъ дроугоу· и҅ дроугъ дроуга
    τες ἀλλήλοις, καὶ ἄλλος ἄλλῳ
  29. поо҄уштаѭ҄ште· ꙗ҅коже се страждѫ на
    ἐγκελευόμενοι, ὥσπερ τινὰ προφυλακὴν ἐν
  30. рати творꙙште· ношть҆ проваждаахѫ·
    πολέμῳ πληροῦντες, τὴν νύκτα παρέπεμπον

Laudatio in XL martyres Sebastenos

Image of 047r